Istorija nudizma u svetu
Korene nudizma nalazimo još u antičkom dobu mada je fokus tada bio na sportskim i ritualnim aktivnostima. Oblik koji danas poznajemo dobija tek krajem 19-og veka kroz pokrete za telesno zdravlje i povratak prirodi. Danas se praktikovanje nudizma kreće od organizovanih naturističkih zajednica do legalizovanih nudističkih plaža i kampova, uz varijacije u prihvatanju širom sveta, zavisno od kulturnih i religijskih normi.
Antička Grčka
U staroj Grčkoj golo telo nije bilo tabu kao što je to postalo kasnije tokom srednjeg veka. Naprotiv, nagost je imala pozitivne, pa i svete konotacije.
Nagost je simbolisala čistotu, slobodu, harmoniju i herojsku snagu. Naše moderne reči „gimnastika“ i „gimnazija“ potiču od starogrčke reči gymnos (γυμνός) što znači „nag“. Gimnazije su bile mesta ne samo za fizičku obuku, već i za intelektualnu i filozofsku raspravu. Verovalo se da je golo telo izraz vrline (aretē), snage i božanske harmonije. Mladići su vežbali i takmičili se goli u sportskim arenama, a Olimpijske igre su bile u potpunosti bez odeće – ne iz seksualnih razloga, već iz poštovanja prema bogovima, naročito Zevsu, ali i zato što nagost uklanja nejednakost jer bogati i siromašni izgledaju isto bez odeće.
Umetnost je takođe veličala nago telo. Kipovi heroja i bogova (npr. Apolon, Hermes, Dionis, Diskobolos) prikazuju idealizovana muška tela, naga, mišićava, u savršenom balansu – što odražava grčku ideju kalokagatije (sjedinjenja lepote i moralne vrline). Ženska nagost je bila ređa i više rezervisana za boginje poput Afrodite, ali tu je prisutna idealizacija prirodnog oblika tela.
Poznato je da su i mnogi filozofi zagovarali potpunu slobodu i prirodnost. Na primer Dijogen iz Sinope je često viđan kako spava ili obavlja svakodnevne aktivnosti potpuno nag, u znak protesta protiv društvene hipokrizije, a često je i provocirao prolaznike govoreći: „Ako ne mogu da pronađem čoveka među obučenima, možda ga pronađem među golima“.
Pogledajte još i
Rimsko carstvo
Rimljani su preuzeli mnoge grčke ideale, ali su imali konzervativniji pogled na golotinju.
Javna kupatila (terme) su bila mesta susreta, relaksacije i razgovora i nije postojala seksualna konotacija nagosti – to je bila normalna društvena praksa. Tamo su i muškarci i žene boravili nagi, ali u većini slučajeva odvojeno.
Kao statusni simbol, Rimljani su golo telo ponekad smatrali i znakom niskog statusa (npr. robova ili gladijatora), za razliku od Grka gde je golo telo imalo gotovo božanski status. Međutim, u umetnosti, bogovi i carevi se i dalje prikazuju goli, kao izraz moći i božanskog autoriteta.
Iako su privatno praktikovali nagost, Rimljani su u urbanim sredinama nagost povezivali s nepristojnošću. To predstavlja početke moralne napetosti u pogledu telesnosti – što će kasnije hrišćanstvo dodatno pojačati.
Hrišćanstvo
Nakon pada Rimskog carstva, sa širenjem hrišćanstva u Evropi, dolazi do radikalne promene u stavu prema telu.
Došlo je do potiskivanja telesnosti i izražene stigmatizacije nagog tela a golotinja je povezivana s grehom i stidom, pa se svaki oblik javne nagosti osuđivao. Telo je postalo simbol greha, požude i pada u iskušenje, a nagost je poistovećena sa Adamovim i Evinim grehom (prvi čin „svesnosti“ bilo je pokrivanje nagih tela). Golotinja se vezivala za sramotu, stid i kaznu – a ne više za prirodnost ili božansku lepotu.
Kao posledica, javna kupatila su postajala sve ređa a umetnost je prikazivala tela skrivena, prekrivena, čak i u religijskim prikazima, anđeli i svetitelji su prikazivani odeveni. Seksualnost je potisnuta, a celibat i odricanje od telesnog smatrani su vrlinom.
Renesansa
Od 14. do 16. veka, u periodu renesanse, Evropa ponovo „otkriva“ antičku umetnost, nauku i filozofiju – i s tim dolazi i povratak golom telu kao simbolu lepote i savršenstva.
Umetnici poput Mikelanđela, Da Vinčija i Botičelija stvaraju remek-dela koja ponovo prikazuju naga ljudska tela sa divljenjem i tehničkom preciznošću. Mikelanđelo zadivljuje svet svojim „Davidom“, a Botičeli sa „Rađanjem Venere“.
Humanizam postavlja čoveka u centar sveta a time i njegovo telo, a golo telo postaje umetnički i filozofski objekat, a ne više izvor stida.
U ovom periodu slikari su počeli koristiti smokvin list za pokrivanje polnih organa, kao simbol „pristojnosti“.
Ipak, renesansa nije donela potpuni raskid s crkvom. Mnoge crkve i religijske institucije su osudile golotinju u umetnosti, naročito u kasnijoj fazi, a firentinski monah Savonarola čak je spaljivao umetnička dela koja su prikazivala telesnost. Posle Tridentskog koncila (1545–1563), počela je cenzura golotinje u religijskoj umetnosti – poznato je kako su delovi Sikstinske kapele naknadno prebojeni.
U mnogim gradovima Evrope kupanje je postalo tabu što je dovelo i do problema sa higijenom i bilo jedan da najjačih faktora u širenju kuge.
Moderno doba
Iako još uvek nema organizovanog nudizma, u 18. veku se javljaju filozofski temelji za kasnije naturističke pokrete.
Postaje moderno razmišljati o jednostavnom životu, fizičkom zdravlju, slobodi tela i neotuđenim pravima čoveka.
Jean-Jacques Rousseau promoviše ideju povratka prirodi, tvrdeći da je civilizacija iskvarila čoveka, a da je prirodno stanje ono istinski moralno. Piše: „Čovek je rođen slobodan, a svuda je u lancima“. Ova filozofija će inspirisati mnoge kasnije reformiste i osnivače nudističkih zajednica.
U 19. veku, naročito u Nemačkoj i Švajcarskoj, pojavljuju se prvi pojedinci i grupe koje svesno promovišu nagost u okviru šire filozofije zdravog i prirodnog života. Taj pokret se zove Lebensreform (reforma života).
Ključne ideje Lebensreform pokreta su: boravak u prirodi, vegetarijanstvo, joga i vežbanje,odbacivanje industrijalizacije, oslobađanje tela i bukvalno i duhovno.
Karl Wilhelm Diefenbach (1851–1913), umetnik, pacifista i ekscentrik, smatran jednim od prvih „naturista“ u savremenom smislu. Živeo u komuni blizu Beča i propovedao život u skladu s prirodom, bez odeće.
Heinrich Pudor (1865 – 1943), publicista, objavio je 1903. „Nacktkultur“ – prvu publikaciju koja teorijski brani golotinju iz moralnih, zdravstvenih i društvenih razloga. Uveo izraz koji se i danas koristi: kultura nagosti.
Časopis „Snaga i lepota“ (Kraft und Schönheit), osnovan 1901. godine, promovisao je fizičku kulturu, vežbe, kupanja na laganom vazduhu i nagost, a izlazio je kao glasilo „Saveza za fizičku kulturu“, a 1903. godine počinje izlaziti i „Lepota“ (Schönheit) – časopis „Udruženja za seksualnu reformu“ i „Udruženja za idelanu kulturu“.
Prvi nudistički klubovi i kampovi osnivaju se početkom 20-og veka. Prvi je bio naturistički klub u Essenu, 1903. godine.
Tada se pojavljuje i Freikörperkultur (FKK) ili „kultura slobodnog tela“, promoviše nagost, zdravlje, jednakost među polovima, telesnu slobodu i oslobađanje od društvenih normi, kao odgovor na urbanizaciju i industrijalizaciju. Do 1930-ih, FKK postaje veoma popularan, sa hiljadama članova širom Nemačke. Da ne bude zabune, danas se skraćenica FKK koristi kao opšta oznaka za nudističku plažu.
U Francuskoj, dr. Gaston Durville osniva prvu naturističku zajednicu 1920-ih kod Pariza. Naturizam u Francuskoj dobija medicinsku i terapeutski orijentisanu dimenziju, verovalo se da sunce i svež vazduh leče telo i um. A u Velikoj Britaniji se 1922. godine osniva „The English Gymnosophical Society„. Međutim, tamo se naturizam razvija u zatvorenim klubovima i vilama zbog tadašnjih strogih zakona o javnoj pristojnosti.
Između dva svetska rata nudizam je u Nemačkoj doživeo burna vremena, pod uticajem politike pojavilo se nekoliko struja i organizacija: buržoarski nudizam, proleterski nudizam, pokret lepote i etnička golotinja. Zvaničan podatak iz 1930. godine – u nudističkim organizacijama je registrovano skoro 25.000 članova. Tokom nacističkog režima u Nemačkoj (1933 -1945) nudizam je zvanično bio zabranjen, klubovi se raspuštaju a zemljište i imovina oduzimaju. a nakon rata, 1949 osnovan je Deutscher Verband für Freikörperkultur – DFK, koji je i danas aktivan.
Krajem 20-og veka dolazi do procvata naturizma u Kanadi, SAD i dalje po svetu. Prvi klub u Kanadi je osnovan još 1939. godine u Vankuveru, ali pravi razvoj naturizma počinje mnogo kasnije. Tek 1977. godine nekoliko udruženja iz Kvibeka uspeva da formira „Fédération québécoise de naturisme“ (FQN) koja je odmah priznata od strane međunarodnih asocijacija, dok se na predstavnike Kanađana engleskog govornog područja moralo čekati još desetak godina. Konačno, 1986. godine formiran je i „Federation of Canadien Naturists“ (FCN) ali kako nisu hteli da se ujedine sa FQN nastala je unija FQN-FCN koja predstavlja Kanadu u INF.
Danas, model nemačkog naturizma promoviše porodični i sportsko rekreativni naturizam, s druge strane francuski naturizam se razvio na osnovi velikih turističkih kompleksa, što je uticalo na ideju naturizma u SAD-u i Quebecu. Kasnije je pojavljuje turistički naturizam, gde su kao poznatije odredište poznati Karibi, ovo podrazumeva izgradnju nudističkih centara tj. boravišta, koji su samostalniji.
