Na Instagramu, nudistička plaža izgleda kao savršeni katalog za slobodu: zlatan pesak, tirkizno more, tela bez ijedne dlačice, bez ijedne bore i, naravno, bez ijednog plastičnog otpada na horizontu. Svi se smeše, niko ne gleda u telefon, nema vetra, nema peska u sendviču i niko nije zaboravio kremu za sunčanje.
U stvarnosti, prva poseta nudističkoj plaži vrlo često izgleda potpuno drugačije. Ne zato što je nešto “pošlo naopako”, nego zato što mediji i društvene mreže već godinama prodaju verziju nudizma koja nema mnogo veze sa životom.
Instagram verzija nudističke plaže
U virtuelnom svetu, nudistička plaža je savršeno koreografisana scena. Parovi hodaju u istom ritmu, more se peni baš tamo gde treba, a sunčevi zraci navodno znaju tačno u kom trenutku da naprave “wow” efekat za kameru. Svako telo ima “prirodni” six-pack, a jedina senka na plaži je ona savršeno estetska, od palme koja se, naravno, nalazi na idealnom mestu.
Fotografi i influenseri znaju vrlo dobro jedan trik: dovoljno je da se izabere pravi kadar, pravi ugao i pažljivo izbegne sve što bi moglo da podseti da se radi o plaži na kojoj borave stvarni ljudi. Čitav haos stvarnosti stane u milimetar objektiva.
Gledajući takve fotografije, očekuje se savršena plaža na kojoj je sledeća osoba udaljena 500 metara, sve je savršeno čisto, more besprekorno mirno ili sa jedva primetnim talasima, a čovek može da bude sam sa sobom i svojom nagotom. Prelistaju se bajke na Instagramu i lako se stekne utisak da negde postoji to savršenstvo.
Ako se dovoljno dugo bulji u te “idealne” slike, lako se upadne i u drugi mit, da će boravak na takvoj plaži nekako magično izbrisati celulit, stomačić ili druge nesavršenosti. Kao da će i telo postati savršeno kao fotografija.
Realnost: plaža sa stomacima, peškirima i decom koja viču
Na pravoj nudističkoj plaži ljudi su mnogo bliže jedni drugima. Neki pokušavaju da ostvare komunikaciju i još je dobro ako je to isključivo verbalne prirode. A onaj kamen ispod peškira tera u položaj koji sigurno nije za Instagram, niti za bilo koju društvenu mrežu.
Što se posetilaca tiče, umesto savršene galerije tela sa društvenih mreža, najčešće se zatekne sasvim običan presek društva. Tu su stomaci, strije, ožiljci, sede dlake, kolena koja škripe i kože svih mogućih nijansi, od “sveže iz kancelarije” bele do “preterao prošlog leta” tamno braon.
Na plaži su mlađi, stariji, mršavi, krupni, sportisti, penzioneri, ljudi sa ožiljcima od operacija, tetovažama iz mladosti kojih se možda i stide, ali ih više ne kriju. Prosečan posetilac naturističke plaže ima bar jednu “nesavršenost” koju bi Instagram rado sakrio. I tu se krije najveće iznenađenje: posle nekog vremena, ta nesavršenost prestaje da bude tema. Ljudi sede, čitaju knjige, kupaju se, sunčaju i pričaju. Telo prestaje da bude projekat i postaje samo telo.
Umesto savršene tišine, čuju se deca koja trče za dušekom, neko doziva partnera iz vode, a uvek postoji i onaj jedan čovek koji ne zna da utiša notifikacije na telefonu. Vetar podigne peškir baš u trenutku kada je neko mislio da je sve namestio. More nije uvek kristalno čisto, a ponekad se pojavi i poneka plastična flaša koja brutalno podseti da planeta ipak nije Instagram filter.
Zato je, pre nego što se krene na nudističku plažu, korisnije prošetati gradom nego gledati prospekte i Instagram. Ljudi koji prolaze ulicom, sede u kafiću, voze bicikl ili čekaju autobus, upravo takve ljude je realno sresti i na nekoj plaži, pa i na nudističkoj.
Mit 1: Svi na nudističkoj plaži su mladi, zgodni i savršeno preplanuli
Jedan od najupornijih mitova je da su nudističke plaže rezervisane za savršena tela. U praksi, većina plaža izgleda kao nasumični presek društva. Nema selekcije po godinama, obliku tela ili “insta estetici”.
Upravo ta raznolikost polako menja doživljaj sopstvenog tela. Kada su bore, stomaci, ožiljci i celulit normalni i vidljivi svuda oko sebe, pritisak da se telo krije ili “doteruje za tuđi pogled” počinje da popušta. Ne takmiči se ko bolje izgleda na fotografiji, već ko je pronašao udobnije mesto u hladu.
Mit 2: Na nudističkoj plaži niko se ne oseća nelagodno
Drugi popularni mit glasi: “pravi naturisti nemaju nikakav stid”. U realnosti, mnogi ljudi na prvoj poseti prolaze kroz malu unutrašnju dramu. Naravno da je neprijatno stati go na plažu prvi put, pogotovo ako se ceo život učilo da je gola koža nešto što se krije.
Pojavljuju se misli tipa: “Kako sad da se skinem, svi gledaju u mene”, “Sad će svi videti da imam ožiljak ili mladež baš tamo gde ne treba”, “Svi će znati da nisam nudista jer mi je zadnjica bela kao sir”. Kod muškog dela populacije često se pojavi i čuveno pitanje: “Šta ću ako mi se digne?”
Razlika je u tome što se na dobrim nudističkim plažama ta nelagoda ne ismijava, nego poštuje. Ljudi ponekad ulaze u vodu sa peškirom, majicom ili obuku kupaći pa se postepeno skidaju. Neko sedi u ćošku, okrenut prema moru, dok se ne navikne. Nelagoda je normalna reakcija na novo iskustvo, a ne dokaz da osoba “nije za nudizam”.
Dobro je znati i nešto što mnogima uopšte ne pada na pamet: većina nudista koje se vidi na plaži toliko se nagledala novajlija da će, u najboljem slučaju, samo pomisliti “evo još jednog početnika koji muku muči kako da se skine”, i nastaviti da čita novine kao da ta osoba ne postoji.
Mit 3: Nudistička plaža je stalni erotizam
Mediji su godinama hranili publiku idejom da je svako golo telo automatski seksualizovano. Rezultat je uverenje da je nudistička plaža “još jedna verzija seks plaže”. U praksi, većinu vremena vlada atmosfera mirnog odmora, uz mnogo manje seksualnih prizvuka nego na tekstilnim plažama sa preuskim kupaćim kostimima i agresivnim poziranjem za slike.
Mnogi koji dođu na nudističku plažu u potrazi za nekim novim seksualnim ili bar erotskim doživljajem odlaze sa utiskom da ništa dosadnije nisu videli. Jednostavno, mnogo više seksualnog naboja ima na običnim, tekstilnim plažama.
Na nudističkim plažama ljudi su uglavnom previše opušteni i relaksirani da bi se bavili tuđim telima. Da, postoje pogrešna ponašanja, voajerizam, skriveno fotografisanje, neprimereno buljenje ali naturisti su često prvi koji će jasno dati do znanja da je to neprihvatljivo. Na većini plaža takvo ponašanje se ne toleriše i vrlo brzo bude zaustavljeno.
Neko nepisano pravilo glasi: ne ometaj ljude dok uživaju u nečemu što im je priroda podarila. Pitanje je da li se isto može reći i za sve tekstilne plaže?
Mit 4: Nudistička plaža je luksuzni resort iz reklame
Još jedna iluzija dolazi iz turističkih reklama. One prikazuju uredne staze, ležaljke u savršenom nizu, barmena koji donosi koktel sa kriškom ananasa i more koje nikad nije hladno. Prava nudistička plaža češće znači stenovitu obalu, kamen koji baš i nije udoban, improvizovani hlad ispod borova i ruksak koji služi kao sto, naslon i ormar u isto vreme. Često se naiđe i na peščanu plažu bez ikakvog hlada, koja u podne izgleda kao mala pustinja.
I tu nastaje mali šok: umesto luksuznog resorta, novi posetilac nailazi na prirodu kakva jeste i ljude koji su došli da budu deo nje, a ne deo reklame. Neko maše kremom, neko razvlači šator, neko pokušava da zapamti gde je ostavio sandale.
Nema ležaljki oko kojih trče konobari da pitaju da li “želite još nešto”. A i kako bi izgledalo da dok se neko sunča potpuno nag na plaži, iznad njega stoji osoba koja bulji kao da je pala s Marsa i pita “da li želite nešto da poručite”? Većina bi verovatno poželela samo da ta osoba što pre nestane iz vidokruga.
Divlja plaža pored nudističke plaže – postoji li to?
Dešava se i ovo: dođe se na nudističku plažu kou često nazivamo divljom jer je nezvanična, savlada početna nelagoda, peškir se namesti, more je baš kako treba. Kupanje, sunčanje, knjiga, opet kupanje, opet sunčanje. U blizini su ljudi koji se ponašaju slično, niko nikog ne opterećuje, atmosfera prija.
Posle nekog vremena pojavi se želja da se malo pročešlja okolina. Šetnja, naravno, bez odeće. U daljini grane, daske, otpad koji je voda nanela, poneko palo suvo drvo. Može da se vidi i poneka divlja ptica, galeb, a na jezerima labud, patka ili čak dabar.
I taman kada pomislite da ste naišli na netaknutu prirodu, u jednom trenutku, iza krivine pojavljuje se nešto “divlje”, ali ne u smislu prirode. Naga osoba, liči na nudistu, koja se ponaša kao da je u teranju i traži ženku ili mužjaka. To nije naturista, već privremeno “podivljala” osoba kojoj je nagon za parenjem potpuno pregazio razum. I to je realnost koju treba prepoznati.
Većina iskusnih nudista će reći da, ako se primeti kraj koji deluje “divljiji od divlje nudističke plaže”, jednostavno ne treba ići tamo. Takva mesta često privlače ljude koji nisu nudisti, već voajere, egzibicioniste, ljubitelje seksa u prirodi i slične kombinacije. Ako neko nije zainteresovan za istraživanje tih “atrakcija”, najbolje je da se mirno vrati na deo plaže gde su pravi nudisti.
Zašto je realna plaža na kraju bolja od one sa Instagrama
Ako se zanemari početno razočaranje što plaža ne izgleda kao sa slike, otvara se prostor za nešto drugo – olakšanje. Onaj ko očekuje savršenstvo često shvati da je mnogo lakše disati među ljudima koji su isto tako nesavršeni.
Na plaži gde su bore, stomaci, ožiljci i celulit normalni, pritisak da se telo krije ili glumi nešto drugo polako popušta. Tu se ne takmiči ko bolje izgleda na fotografiji, već ko je našao udobnije mesto u hladu. Umesto lažnog savršenstva, dobija se nešto tiše, ali dragocenije, osećaj da je dozvoljeno biti stvaran.
Mitovi o nudističkim plažama neće nestati preko noći. Mediji i društvene mreže će nastaviti da šminkaju stvarnost, jer je to njihov posao. Ali svaki čovek koji stupi na stvarnu, nesavršenu, pomalo haotičnu nudističku plažu dobija priliku da otkrije nešto što ne može da stane u kadar, a to je sloboda. Retko izgleda lepo na fotografiji, ali može da bude neverovatno uverljiva u sopstvenoj koži.
Nema komentara na ovaj članak.