Telo bez odeće, srce bez straha. Naturizam nije izumro – samo čeka da ga ponovo živimo, iskreno i slobodno, kao nekad na Adi Bojani ili u filmu „Lepota poroka“.
Naturizam na Balkanu: Povratak prirodi ili kraj jednog trenda?
Iako su mnogi evropski narodi, naročito Nemci – koji kao da su izmislili FKK kulturu – tradicionalno davali prednost slobodi tela, čini se da naturizam danas polako izumire. Nekada dominantna praksa nudističkih plaža u velikim evropskim letovalištima sada se sve češće smatra staromodnom i previše regulisanom. Prostori namenjeni nudistima se smanjuju, a često su čak kombinovani sa zonama za kućne ljubimce, što samo potvrđuje promene u percepciji javne golotinje.
Naturistička mesta poput Palića u Srbiji, Koversade u Hrvatskoj, ili Ade Bojane u Crnoj Gori nekada su privlačila hiljade ljudi – ne samo zbog nudizma, već i zbog ideje slobode, jednakosti i prirodnog načina života. Danas su ta mesta još tu, ali duh koji ih je pokretao sve češće se gubi u komercijalizaciji i promenjenom mentalitetu posetilaca.
Digitalna golotinja naspram stvarne slobode
Sociolozi primećuju da je veliki uticaj na pad popularnosti naturizma imala upravo percepcija tela na društvenim mrežama. U svetu u kojem je golotinja postala deo pažljivo kontrolisanog online narativa, bez filtera i savršenih uglova retko gde nalazi svoje mesto. Paradoksalno, goli selfiji su postali sasvim prihvatljivi, dok je toples na plaži sve manje prisutan, a u nekim sredinama čak i nepoželjan.
Na Instagramu, golotinja je retuširana, obasjana savršenim svetlom i spremna za „lajkove“. U naturizmu, golotinja je skromna, ranjiva, stvarna – i upravo zato, za mnoge, izazovna. U tom kontrastu leži jedan od ključnih razloga zašto mlađe generacije možda izbegavaju autentični nudizam – jer ne nudi pažnju, nego slobodu. A sloboda je zahtevnija od lajkova.
Naturizam i balkanski mentalitet
Iako još uvek postoje označene plaže i prostori gde je dozvoljeno ne nositi odeću, jasno je da je ljudsko telo i dalje tabu tema u mnogim konzervativnim krugovima na Balkanu. Pitanje koje se nameće jeste da li se radi o istorijskoj i kulturnoj specifičnosti ovog regiona ili jednostavno o globalnom trendu u kojem se prirodna golotinja sve više povlači pred digitalnim prikazima tela.
Verovatno najpoznatiji film Živka Nikolića, Lepota poroka, snimljen u drugoj polovini osamdesetih godina, izuzetno precizno oslikava tadašnje društvene stavove o nudizmu. Mira Furlan u ulozi mlade žene koja iz patrijarhalne sredine dolazi u nudistički resort prolazi kroz proces unutrašnjeg oslobađanja, što u potpunosti oslikava suštinu naturizma – prihvatanje sopstvenog tela i prirodnog stanja postojanja.
Film je tada izazvao buru u javnosti – i pokazao koliko snažno naturizam deluje kada se suoči sa duboko ukorenjenim društvenim normama. Danas, kada sve deluje „slobodnije“, možda je još teže govoriti o autentičnoj slobodi tela.
Postavlja se pitanje: da li je vreme da se ponovo vratimo suštini naturizma, poput junakinje Lepote poroka? Prihvatiti telo onakvo kakvo jeste, bez filtera i nametnutih standarda, može biti izazov u vremenu opsednutom savršenim digitalnim prikazima. Ali upravo u tom izazovu leži prilika da se oslobodimo nametnutih normi i prigrlimo prirodnu jednostavnost.
Naturizam na Balkanu možda nije na vrhuncu popularnosti, ali i dalje postoji. Postoje zajednice koje žive tu filozofiju – diskretno, ali istrajno. Možda je trenutak da prestanemo samo da pričamo o njemu i počnemo da ga zaista živimo – sa iskrenošću, bez srama i u skladu s prirodom.
U vremenu kada je sve „na prodaju“, možda je upravo golotinja – ona stvarna, lična i oslobađajuća – poslednja oaza slobode. Ne zbog provokacije, već zbog autentičnosti. A ako postoji vreme da se ta sloboda obnovi, to vreme je sad.
Nema komentara na ovaj članak.